Императори Сверуски

Потомство:
Александар ІІ Николајевич; Марија Николајевна; Олга Николајевна; Александра Николајевна; Константин Николајевич; Николај Николајевич; Михаил Николајевич; Елизабета Николајевна; Јосип Кобервејн.

Николај І Павлович (рус. Николай І Павлович; Гатчина, 6. јул 1796 — Санкт Петербург, 2. март 1855) био је руски император од 1825. до 1855. године. Био је истовремено краљ Пољске од 1825. до 1831. и велики кнез Финске од 1825. до 1855. године.
Николај је рођен у Гатчињском дворцу у Гатчини. Био је син великог кнеза, а касније и цара Павла и војвоткиње Марије Фјодоровне. Пет месеци након рођења Николаја, умрла је његова баба Катарина Велика и његови родитељи постају цар и царица. Николај је био млађи брат Александра I Павловича Романова, који је наследио оца на престолу 1801. године. Имао је и брата Константина Павловича. Риасановски пише да је Николај био "најзгоднији мушкарац у Европи", али и шармер који је уживао у женском друштву. Године 1817. оженио се Шарлотом од Пруске (1798—1860) која је примила православље и ново име Александра Фјодоровна. Александар је 1825. године изненадно умро од тифуса. Почетак Николајеве владавине обележен је тзв. побуном декабриста.

Извор: www.wikipedia.com